TOP5 srpskih sportskih uspeha u 21. veku
"Nit` manje zemlje, nit` većih sportista" tako je nekada govorio legendarni Majkl Džordan..i bio je u pravu. Iako ih je bilo mnogo, morao sam da izdvojim samo 5 naših najvećih uspeha u 21. veku.
1. Titula kosarkasa u Indijanapolisu 2002. godine
Ta čuvena 2002. godina ostaće upamćena po mnogo čemu. I po tome što smo pobedili domaćine Amerikance, tadašnji "dream team", ali i po dramaticnom finalu sa Argentinom. Na kraju su se ipak radovali naši kosarkaši predvodjeni Svetislavom Pešićem. U tom sastavu su bili kapiten Bodiroga te Koturović, Čabarkapa, Rakočević, Stojaković, Radmanović, Jarić, Drobnjak, Divac, Vujanić, Tomašević i Gurović, a medalja se na kraju našla i oko vrata rezerviste Aleksandra Smiljanića, jer je zbog nediscipline (tokom poluvremena polufinala sa Novim Zelandom jeo je bananu, nezainteresovan za komentare selektora), Radmanović odstranjen iz tima, što je kasnije isticao kao važnu lekciju ne samo sebi, već svima ostalima - koliko neposvećenost onome što se, u suštini, voli - ima cenu.
2. Zlato u vaterpolu
Veoma je teško u rečenici, dve opisati sve uspehe naših delfina.Triput prvaci sveta u 21. veku, sedam puta prvaci Evrope u 21. veku, 11. puta šampioni Svetske lige u 21. veku, triput osvajači Svetskog kupa od 2006. na ovamo. Ipak, jedna medalja sija posebnim sjajem. Jedina zlatna olimpijska, koju je osvojio srpski vaterpolo baš pod tim imenom, našla se u našem taboru prošle godine, na Igrama u Riju. To istorijsko zlato, sa selektorom Dejanom Savićem kao kormilarem čudesne družine, osvojili su 2016. Gojko i Duško Pijetlović, Mandić, Gocić, Rađelović, Ćuk, Nikić, Aleksić, Jakšić, Filipović, Prlainović, te Stefan i Branislav Mitrović.
3. Štefanek na olimpijadiTreću zlatnu medalju, od tri pomenute koliko je Srbija osvojila otkako se raspala državna zajednica Srbija i Crna Gora, osvojio je Davor Štefanek. Sjajnii rvač je 2016. u Rio de Žaneiru nadmašio celokupnu konkurenciju, izdržao ogroman izazov u finalu, a onda izveo čuveni salto slavlja.
Sa pravom, nova stranica istorije našeg sporta je ispisana.
4. Marina Maljković i njene "kraljice"
Prvi put u istoriji srpske ženske košarke osvojeno je Evropsko prvenstvo te 2015, kada su predvođene selektorkom Marinom Maljkovć naše igračice pokorile "stari kontinent" na šampionatu u Mađarskoj. Čudesne igre "kraljica", krunisane prvom evropskom titulom, prenele su se i na 2016. godinu, pa je istorijski trofej "nadograđen" i olimpijskom medaljom - u Riju su se popele na postolje namenjene za tri najbolje ekipe na planeti, osvojena je bronza, takođe prva a medalja za srpsku žensku košarku na Igrama.
U Budimpešti su "Marinine kraljice" činile Radočaj, Petrović, Čađo, Krnjić, Jovanović, Milovanović, Butulija, Ajduković, Topouzović, Pejdž i Milica i Ana Dabović, a u Riju su Ajdukovićevu i Topuzovićevu odmenile Crvendakićeva i Stankovićeva.
5. Zlatni orlići
Iako nismo navikli na medalje u fudbalu, orlići su odlučili da nas zadive..i to ne jednom, već dva puta. Najpre su omladinci predvođeni Ljubinkom Drulovićem, na EP 2013. godine u Litvaniji pokorili Evropu.
Do te titule stigli su stigli su Rajković, Čupić, Veljković, Antić, Golubović, Urošević, Filipović, Pavlovski, Luković, Sergej Milinković-Savić, Maksimović, Gaćinović, Vojvodić, Meleg, Mitrović, Čavrić, Đurđević i Ožegović.
Ovo je bio naš najveći uspeh, u svim kategorijama, nekoliko decenija unazad,mnogi su govorili da nikad nećemo ponoviti ništa slično, a kamo li bolje. Nismo dugo čekali na tako nešto.
A onda, 2015, na U19 šampionatu sveta čiji je domaćin bio Novi Zeland, čudo nad čudima - Srbija šampion planete. Posle nestvarnih utakmica, a pobede u finalu nad Brazilom, titulu svetskih prvaka poneli su izabranici selektora Veljka Paunovića - Rajković, Gajić, Antonov, Zdjelar, Veljković, Babić, Šaponjić, Maksimović, Mandić, Gaćinović, Živković, Manojlović, Milošević, Jovanović, Stevanović, Grujić, Pankov, Janković, Ilić, te Sergej i Vanja Milinković-Savić.
Listi, naravno, ovde ne može da bude kraj. Toliko toga se desilo u ekipnim i individualnim sportovima na šta smo i te kako bili ponosni. A mi vas pozivamo da vi napišete koje biste još uspehe dodali na listu.
1. Titula kosarkasa u Indijanapolisu 2002. godine
Ta čuvena 2002. godina ostaće upamćena po mnogo čemu. I po tome što smo pobedili domaćine Amerikance, tadašnji "dream team", ali i po dramaticnom finalu sa Argentinom. Na kraju su se ipak radovali naši kosarkaši predvodjeni Svetislavom Pešićem. U tom sastavu su bili kapiten Bodiroga te Koturović, Čabarkapa, Rakočević, Stojaković, Radmanović, Jarić, Drobnjak, Divac, Vujanić, Tomašević i Gurović, a medalja se na kraju našla i oko vrata rezerviste Aleksandra Smiljanića, jer je zbog nediscipline (tokom poluvremena polufinala sa Novim Zelandom jeo je bananu, nezainteresovan za komentare selektora), Radmanović odstranjen iz tima, što je kasnije isticao kao važnu lekciju ne samo sebi, već svima ostalima - koliko neposvećenost onome što se, u suštini, voli - ima cenu.2. Zlato u vaterpolu
Veoma je teško u rečenici, dve opisati sve uspehe naših delfina.Triput prvaci sveta u 21. veku, sedam puta prvaci Evrope u 21. veku, 11. puta šampioni Svetske lige u 21. veku, triput osvajači Svetskog kupa od 2006. na ovamo. Ipak, jedna medalja sija posebnim sjajem. Jedina zlatna olimpijska, koju je osvojio srpski vaterpolo baš pod tim imenom, našla se u našem taboru prošle godine, na Igrama u Riju. To istorijsko zlato, sa selektorom Dejanom Savićem kao kormilarem čudesne družine, osvojili su 2016. Gojko i Duško Pijetlović, Mandić, Gocić, Rađelović, Ćuk, Nikić, Aleksić, Jakšić, Filipović, Prlainović, te Stefan i Branislav Mitrović.
3. Štefanek na olimpijadiTreću zlatnu medalju, od tri pomenute koliko je Srbija osvojila otkako se raspala državna zajednica Srbija i Crna Gora, osvojio je Davor Štefanek. Sjajnii rvač je 2016. u Rio de Žaneiru nadmašio celokupnu konkurenciju, izdržao ogroman izazov u finalu, a onda izveo čuveni salto slavlja.
4. Marina Maljković i njene "kraljice"
Prvi put u istoriji srpske ženske košarke osvojeno je Evropsko prvenstvo te 2015, kada su predvođene selektorkom Marinom Maljkovć naše igračice pokorile "stari kontinent" na šampionatu u Mađarskoj. Čudesne igre "kraljica", krunisane prvom evropskom titulom, prenele su se i na 2016. godinu, pa je istorijski trofej "nadograđen" i olimpijskom medaljom - u Riju su se popele na postolje namenjene za tri najbolje ekipe na planeti, osvojena je bronza, takođe prva a medalja za srpsku žensku košarku na Igrama.
U Budimpešti su "Marinine kraljice" činile Radočaj, Petrović, Čađo, Krnjić, Jovanović, Milovanović, Butulija, Ajduković, Topouzović, Pejdž i Milica i Ana Dabović, a u Riju su Ajdukovićevu i Topuzovićevu odmenile Crvendakićeva i Stankovićeva.
5. Zlatni orlići
Iako nismo navikli na medalje u fudbalu, orlići su odlučili da nas zadive..i to ne jednom, već dva puta. Najpre su omladinci predvođeni Ljubinkom Drulovićem, na EP 2013. godine u Litvaniji pokorili Evropu.
Ovo je bio naš najveći uspeh, u svim kategorijama, nekoliko decenija unazad,mnogi su govorili da nikad nećemo ponoviti ništa slično, a kamo li bolje. Nismo dugo čekali na tako nešto.
A onda, 2015, na U19 šampionatu sveta čiji je domaćin bio Novi Zeland, čudo nad čudima - Srbija šampion planete. Posle nestvarnih utakmica, a pobede u finalu nad Brazilom, titulu svetskih prvaka poneli su izabranici selektora Veljka Paunovića - Rajković, Gajić, Antonov, Zdjelar, Veljković, Babić, Šaponjić, Maksimović, Mandić, Gaćinović, Živković, Manojlović, Milošević, Jovanović, Stevanović, Grujić, Pankov, Janković, Ilić, te Sergej i Vanja Milinković-Savić.
Listi, naravno, ovde ne može da bude kraj. Toliko toga se desilo u ekipnim i individualnim sportovima na šta smo i te kako bili ponosni. A mi vas pozivamo da vi napišete koje biste još uspehe dodali na listu.
Понегде ти фале наша слова и наравно недостаје твоје презиме на блогу. Оцена 5.
ОдговориИзбриши